COVID-19 – Важне информације о наставку пословања ИСС-а током ванредног стања
Да ли су вам стандарди потребни у вашем послу?
Да
Не
Понекад
Не знам
Укупан број гласова: 7541

Пријавите се!
 

Осмомартовски тим билдинг ИСС-а

Оснаживање жена, изједначавање њихових права са правима мушкараца, односно родна равноправност, не само да су тема сваког Међународног дана жена уназад сто и више година него је то и један од циљева одрживог развоја Уједињених нација. Имајући у виду однос броја жена и мушкараца међу запосленима, Институт за стандардизацију Србије већином чине управо припаднице лепшег пола, једна од њих је и на челу Института, а у највишем руководству заступљене су равноправно са мушкарцима.

 

У складу са досадашњом традицијом да овај дан на неки начин посвети дамама, Институт је и ове године за Дан жена организовао тим билдинг „Београд испод Београда“. Поучени старом латинском изреком да је историја учитељица живота, уз нашег водича Зорана Николића, новинара и аутора књиге „Београд испод Београда“, имали смо прилику да упознамо неке мање познате детаље из бурне историје главног града и да се, слушајући о тајнама и вештинама наших предака, и као тим оснажимо.

 

Почев од Споменика захвалности Француској, обишли смо Римски бунар, грађевину насталу пре три века, за коју је и Хичкок након обиласка рекао да представља праву инспирацију. Након тога је уследио силазак у велики подземни бункер из времена Информбироа, који је до 2008. године био потпуна тајна за све госте Београдске тврђаве. Чак је и улаз био маскиран и нико није могао ни да претпостави да се на том месту налази битан пункт противваздушне одбране. За многе је најупечатљивији део излета био обилазак Великог барутног магацина – вештачке пећине старе око 300 година, у којој се данас налазе најстарији римски споменици из периода од 1. до 4. века. Међу њима је и Јонин саркофаг с краја 3. и почетка 4. века, који је пронађен у Београду, на Дорћолу, 1885. године. Представља археолошки доказ присуства хришћанства на простору Београда и називају га и „Београдским светим каменом“.

 

Крај овог обиласка био је резервисан за вински лагум у Карађорђевој улици, који је некада служио речним трговцима као складиште. Ту су смештали робу пристиглу Савом и Дунавом, а потом је лифтом дизали на Косанчићев венац. Уз боемске приче нашег домаћина и његово узбудљиво приповедање, сви присутни су на тренутак запловили у нека давна времена и ма колико да се до тог тренутка чинило да свој Београд већ добро познајемо, после овог обиласка га нико од присутних више неће гледати истим очима.