Da li su vam standardi potrebni u vasem poslu?
Da
Ne
Ponekad
Ne znam
Ukupan broj glasova: 2624

Prijavite se!
 

Institut objavio studiju o građevinskom sektoru u Srbiji

Prezentacija studije „Pregled sektora građevinske industrije Srbije koji je obuhvaćen evropskom Uredbom (EU) 305/2011 i očekivani uticaj na industriju”, koju je Institut za standardizaciju Srbije (ISS) objavio u saradnji sa Češkom kancelarijom za standarde, metrologiju i ispitivanja (UNMZ), kao i panel-diskusija koja je nakon toga usledila, privukle su juče pažnju predstavnika Ministarstva privrede, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Privredne komore Srbije, javnih preduzeća iz oblasti građevinarstva, kao i malih i srednjih preduzeća iz ove oblasti. U prisustvu više od 40 učesnika, panel-diskusiju zvanično je otvorila direktorka ISS-a Tatjana Bojanić, koja je tom prilikom istakla da je izrada studije samo jedna od brojnih aktivnosti relevantnih za oblast građevinarstva koje je ISS sproveo u okviru Češkog programa za razvoj saradnje pod nazivom „Podrška unapređenju i razvoju sektora infrastrukture kvaliteta Srbije”.

  • Izrada studije je, inače, započeta uz koordinaciju i konsultacije sa Ministarstvom privrede i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a glavni cilj koji smo njom hteli da postignemo jeste izrada ekspertize o stanju kapaciteta u Srbiji u oblasti građevinskih proizvoda i njihovog jačanja u oblasti infrastrukture kvaliteta i implementacije evropskog zakonodavstva i standarda, posebno sa ciljem proširenja tržišta za plasman ovih proizvoda – istakla je Tatjana Bojanić.

 

 

Nakon toga je Dejana Milinković, autor studije, predstavila ključne rezultate studije koji se odnose na mapiranje i dimenzioniranje sektora građevinske industrije Srbije,  strukturu registrovanih privrednih subjekata iz ovog sektora, kao i obim tržišta (proizvodnja, prodaja, uvoz i izvoz) u periodu 2015–2017. godine, koji mogu biti od koristi u narednom periodu u kojem nas očekuje obavezujuća primena harmonizovanih evropskih standarda iz ove oblasti.

  • Koristeći podatke Agencije za privredne registre, tačnije šifre delatnosti, kao i carinske brojeve i predmete i područja primene 444 harmonizovana standarda čija je primena obavezna u skladu sa Evropskom uredbom o građevinskim proizvodima (CPR), identifikovana su 5.734 privredna subjekta na koje se odnosi ova uredba i koji će u svom poslovanju biti obavezni da primene navedene harmonizovane standarde. Ono što je posebno značajno, a što je pokazala studija, jeste da čak 83% privrednih subjekata u oblasti građevinske industrije čine mikro preduzeća (sa do 10 zaposlenih i do 700.000 evra godišnjeg prometa) – istakla je Dejana Milinković.

Kako je ona naglasila, to su mikro preduzeća koja uglavnom posluju na lokalnom, domaćem tržištu i s obzirom na to da nisu izvoznici, najvećim delom nisu ni upoznati sa zahtevima evropskih standarda. Prema njenim rečima, ta mikro preduzeća su, zapravo, nosilac građevinske industrije u Srbiji i veliki je problem kako da se nađe pravi način da im se pruži podrška u pripremi za obavezujuću primenu uredbe i harmonizovanih standarda. Jedan od odgovora na to pitanje je obrazovanje i obučavanje proizvođača građevinskih proizvoda, projektanata i izvođača radova, ali i predstavnika kandidata za imenovana tela i nadležnih organa za nadzor tržišta građevinskih proizvoda.

 

Studija takođe sadrži i procenu troškova pripreme tržišta za punu primenu Uredbe, odnosno harmonizovanih standarda (implementacija standarda, sprovođenje ocenjivanja, sertifikacija, izdavanje deklaracija o proizvodima, itd.)

 

Ivana Vuletić iz Privredne komore Srbije – sekretar Udruženja za građevinsku industriju, istakla je da je pozitivan rezultat studije to što postoji decentralizacija, odnosno ravnomerna regionalna raspodela ovih preduzeća.

  • Najviše takvih privrednih subjekata je registrovano u šumadijskom regionu (oko 36%), dok je u Beogradu, Istočnoj Srbiji i Vojvodini po oko 20%. Privredna komora Srbije je baš za ta mikro, mala i srednja preduzeća raspisala javni konkurs za digitalizaciju, koji je upravo u toku, a kojim je predviđeno da ta preduzeća mogu da dobiju do 50.000 evra podrške za digitalizaciju poslovanja – naglasila je Vuletić.
  •  

Jedan od zahteva harmonizovanih standarda jeste obaveza uvođenja i održavanja fabričke kontrole proizvodnje, a u zavisnosti od vrste proizvoda i njegove predviđene upotrebe, pojedini proizvođači moraju da uključe i treću stranu. U tome će veliku ulogu imati sertifikaciona tela, kao što je Institut IMS.

  • IMS je krenuo u pripreme za implementaciju ove regulative još 2004. godine i od tada smo počeli opremanje laboratorija novom opremom i obrazovanje zaposlenih. Pre šest godina smo sa češkim institutom TZUS potpisali ugovor o saradnji zahvaljujući kojem se proizvodi naših proizvođača plasiraju na evropsko tržište bez dodatnih troškova – izjavila je Biljana Ilić, rukovodilac sertifikacionog tela Instituta IMS.
  •  

U vrlo živoj diskusiji koja je usledila nakon uvodnih obraćanja panelista zaključeno je da je jedna od aktivnosti u kojoj će se predstavnici prisutnih regulatornih tela, preduzeća, udruženja, kao i ISS-a, u narednom periodu angažovati jeste preduzimanje mera za povećanje broja standarda obuhvaćenih ovom uredbom donetih na srpskom jeziku kako bi se ovi standardi učinili dostupnijim mikro, malim i srednjim preduzećima (MMSP).

 

Upravo u tom cilju je ISS, kako je navela direktorka ISS-a, već uveo uslugu pružanja saveta o primeni standarda bez naknade za predstavnike MMSP-a, zatim elektronsku kupovinu standarda, postavljanje baze nacionalnih propisa u kojima se poziva na srpske standarde na veb-sajt ISS-a, kao i veoma popularnu i pristupačnu uslugu – onlajn-čitanje standarda.

 

Najveći doprinos koji smo već učinili za MMSP jeste povećanje dostupnosti standarda i informacija o standardima kroz otvaranje infocentara za standarde u šest regionalnih centara Privredne komore Srbije – izjavila je Tatjana Bojanić.

Predstavljena studija se, inače, može preuzeti na sledećoj adresi: https://www.iss.rs/rs/news/news_460.html.

 

Češki primer

Miroslav Hlopek, zamenik predsednika Češke kancelarije za standardizaciju, metrologiju i ispitivanje, naveo je da je i u Češkoj Republici najveći izazov u ovom postupku prilagođavanja proizvođača novoj evropskoj uredbi bio taj da se pomogne opstanku mikro i malih preduzeća otvaranjem evropskog tržišta.

  • U tom cilju otvoren je veb-portal posebno za građevinski sektor na kojem su se nalazile sve relevantne informacije u vezi sa standardima, regulativom, sertifikacijom i ispitivanjem proizvoda, što je njima bilo najkorisnije – istakao je Hlopek.